Izbori za Evropski parlament u Švedskoj, Danskoj i Finskoj 2019. godine: pozicioniranje partija u odnosu na domaće i evropske teme

Овај рад изучава друштвено-политичке поделе које постоје унутар нордијских земаља чланица Европске уније како би пружио упоредни аналитички увид у начин позиционирања шведских, данских и финских странака током изборне кампање за Европски парламент (ЕП) 2019. године, што последично доприноси и разумевању резултата које су северноевропске партије оствариле на тим изборима.Први циљ подразумева пружање анализе изборних резултата у Скандинавији, док други циљ истраживања обухвата примену дизајна најсличнијих система (MSSD – most similar systems design) ради уочавања независних варијабли које су допринеле разликама у резултатима, као и разликама у начину позиционирања партија левице, деснице и центра у три поменуте државе током кампање, при чему се за теоријски оквир узима Липсетова и Роканова (Lipset & Rokkan 1967)теорија о сврставању странака; теорија расцепа. Полази се од хипотезе да је на кампање нордијских странака највише утицала потреба да се одреде у односу на две теме, имиграцију и Брегзит (Brexit), као и да је (не)успех сваке партије на изборима био сразмеран (не)способности њеног руководства да се адекватно позиционира и постави у односу на те теме. Резултати истраживања указују на то дасу странке – како би оствариле позитивне изборне резултате – све спремније да своје историјски препознатљиве ставове и позиције обликују према актуелним питањима. Тај тренд делимично уздрмава стабилност партијских система нордијских земаља, али их не нарушава у потпуности, што се види и по исходу избора за ЕП.

This work examines the socio-political divides that exist within Nordic EU member states with the goal of providing a comparative analytical insight into the manners in which Swedish, Danish and Finnish parties positioned themselves on the political spectre during the 2019 elections to the European Parliament (EP), and with the sequential aim of analysing and understanding the results which they achieved. The paper first offers an analysis of the Scandinavian EU election results, and then applies the most similar systems design in identifying the independent variables which contribute to the different election outcomes and to the differences in the ways in which left, right and centre parties positioned themselves during the election within the three mentioned countries, while leaning on Lipset and Rokkan’stheoretical framework about party alignment; cleavage theory (1967). The starting hypothesis is that the campaign of Nordic parties was mostly influenced by their need to position themselves in regard to two key issues, the issue of immigration and Brexit. It is hypothesised that the success/failure of Nordic parties at the 2019 EU elections depended on the success/failure of each party in approaching the two mentioned key issues. Election results show that parties are ever more ready to modify their historically recognizable positions in line with new emerging issues if it means achieving better results. This trend causes a certain dose of instability within the Nordic party systems, but it does not completely break them apart, as the results of the EU elections indicate.